н/р министра, господина Антона Касиповића
Господине министре,
Обавјештавамо Вас да је јуче, 07. фебруара 2013. године, у дворишту ОШ „Ђура Јакшић“ у насељу Српски Милановац освештана спомен-чесма и служен парастос у знак сјећања на педесетдва ученика ове школе убијена 07. фебруара 1942. године.
Питамо Вас као носиоца одговорности за рад институције на чијем се челу налазите, зашто нико из Министарства просвјете и културе, надлежног у сваком смислу, није присуствовао овом чину?
Питамо Вас као потпредсједника Владе Републике Српске, како је могуће да Влада наше Републике није имала двадесет хиљада конвертибилних марака па Министарство које ви водите није прихватило да плати изградњу овог споменика?
Питамо Вас као дугогодишњег културног радника, како нисте, у књизи господина Тихомира Левајца „Прича која лута свијетом“, чули вапај страдале дјеце, вапај правде и истине… и обезбиједили му двије хиљаде КМ колико је требало за превод књиге на осамнаесет свјетских језика, а у филму „Турнеја“ препознадосте „шири“ интерес?
Питамо Вас као јавну личност са ових простора, зар још није дошло вријеме да именујемо организаторе и починиоце овог страшног злочина? На спомен-плочи на школи пише „умрли“, а на спомен-чесми пише „пострадали“. Да ли је то пуна истина?
Да сте чули, за вријеме парастоса, садашње ђаке ове школе, како изговарају молитву „Оче наш…“ схватили би: њихови вршњаци, дјеца од 7-10 година, побијени су прије 71 годину управо зато што су били православни Срби. То је истина!
Питамо Вас као човјека, имате ли након свих ових пропуста, не желећи да судимо да ли су они намјерни или не, моралног кредибилитета да водите Министарство просвјете и културе у Влади Републике Српске?
Ово писмо је позив да поднесете оставку на ту функцију.
Вашем насљеднику упутићемо захтјев да се сваког 07. фебруара у свим школама у Републици Српској одржава историјски час о овом злочину. Сјећајући се ових мученика сачуваћемо се од гријеха заборава.
Вама, још једном, упућујемо захтјев за подношење оставке.
У Бањалуци, 08.02.2013. љ.Г.
за Баштионик
Предраг Адамовић