Раде Рачић добитник повеље „Србски ђак“

Прије нешто више од једног вијека у Краљевини Црној Гори, тада  једној од ослобођених србских земаља, ђаци су у књигама читали о свом србском поријеклу и о богатој јуначкој повјесници предака. Зборило се о славном краљу и мученику Св. Јовану Владимиру, господарима Дукље, Војисављевићима, Константину Бодину, светородној династији Немањића, јунацима Милошу Обилићу и Светом Цару Лазару. Знало се за храброст и јунаштво Баје Пивљанина и мудрост Владике Његоша. Србска историја и србски језик били су обавезни предмети у свим школама.  У „Земљопису Краљевине Црне Горе за ученике трећег разреда основних школа“ штампаном у Цетињу 1911. године, под одредницом „Народ“ писало је: „У Црној Гори живе све сами чисти и прави Срби, који говоре српскијем језиком, а има их око 300 000 становника. Већина су Православне вјере, а има нешто мало римокатоличке и мухамеданске вјере али треба знати да смо сви српског поријекла и српске народности… Осим Црне Горе има још српских земаља у којима живе наша браћа Срби… Сваки Србин у Црној Гори дужан је познати и љубити своју цјелокупну домовину- све српске земље у којима живе наша ослобођена и неослобођена браћа Срби“. (Ђуро Поповић- Јован Рогановић, Земљопис Краљевине Црне Горе за ученике трећег разреда основнијех школа, Цетиње 1911.)

 

 

Историја се писала и пише се на основу историјских извора. Извори нам кажу да је Црна Гора, под различитим називима кроз историју, била једна од првих србских држава. Њени владари Јован Владимир, Стефан Војисављевић, Немањићи, Црнојевићи и Петровићи били су сви одреда поријеклом Срби.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

У школама Краљевине Црне Горе 1912. год. обавезни предмети били су Српски језик и Српска историја

Почетком двадесетог вијека у Краљевини Црној Гори, ове чињенице о својој историји и сопственом идентитету знала су и дјеца у основној школи. Будући да се догађаји на историјској позорници мијењају или прецизније говорећи, пројектују, данас у Црној Гори имамо једну потпуно нову историју и потпуно нове учитеље који или из заборава или с опаком исполитизованом намјером не познају историјско предање. Тако је постало могуће да ђак изрече истину да је Црна Гора једна од првих србских држава, као вршњак оне дјеце која су 1911. године учила да у Црној Гори одвајкада живе Срби, за ту исту изјаву 2017. године добије негативну оцјену и критике свог наставника. То се у данашњој Црној Гори збило храбром тринаестогодишњем дјечаку Радету Рачићу који је добио јединицу из историје, јер је по својим ријечима ,,само свједочио истину и ништа више“, да је Црна Гора србска држава. Због тога је кажњен и наружен од (не)учитеља историје.

Раде Рачић, рођен у Подгорици 13. новембра, истог датума када је рођен и Петар II Петровић Његош, чије име поносно носи, својим примјером свједочи да је достојан својих предака који су се вијековима непоколебљиво борили под Османлијама и Млецима за очување србског идентитета и имена. Данас у „слободној“ Црној Гори непријатељи нису Турци и Венецијанци, него они за које је Његош рекао „потурчи се плахи и лакоми“. Непријатељ је други, но циљ је исти, да се избрише све што је србско. Дјелом и ријечју овог храброг младића, посвједочила се истина да је Црна Гора и даље једна од србских земаља, поред свих злонамјерних  покушаја да се то негира и промијени.

Србско Сабрање Баштионик из Бања Луке препознало је важност Радетовог храброг свједочења слободе. Баштионик је, четврту по реду повељу „Србски ђак“ додијелио Радету Рачићу, „Који је својим свједочењем истине показао да је достојан насљедник наших светих предака, цвијета васколиког србства и поноса јуначке србске Црне горе“, како и пише у образложењу повеље. Раде је награђен и скромним новчаним прилогом од 150 евра. О примљеном признању млади јунак из Црне Горе нам се писмено обратио:

„Хвала свим члановима Баштионика на овој награди, поготово радује мене и моју породицу што је награда баш из Републике Српске. Како каже мој тата, наш задатак и јесте данас само да свједочимо истину и ништа више али и ништа мање од тога. Ја сам свједочио истину и позивам све моје вршњаке али и старије да то увијек раде. Живјели и до неког скоријег сусрета“.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Србско Сабрање Баштионик упућује честитке и Радетовим родитељима, као и његовим вршњацима из разреда који су му након његовог одговора упутили аплауз подршке.

Раде, његови родитељи, другари и бројни Срби Црне Горе показују да се Истина сакрити не може, предање и дух Србске Црне Горе живи и живјеће…

О Св. Николају Жичком, у Богомчуваном граду Бањалуци, 2017. љета Господњег