Заједно са нашим добротворима који стипендирају дјецу на нашој Светој земљи, започели смо ходочашће Косовом и Метохијом. Првог дана поклоничког пута поклонили смо се светињама Бањске, стајали на Газиместану гдје се чувa Завјет и историјско памћење нашег народа, а затим у миру Грачанице, Драганца и Сушице осјетили оно дубоко, непомјериво припадање које Косово и Метохија увијек буди.
У братској љубави примили смо и поклон од Лазара Петровића из Цернице, као и захвалницу за наш допринос изградњи Омладинског центра „Завет“, мјеста које ће окупљати младе и чувати их у духу предања, вјере и заједништва.
Ходамо Косовом и Метохијом са благодарношћу Богу и свима који стоје уз нашу мисију. Наш Завјет остаје исти — да будемо са својим народом, тамо гдје је најпотребније.
Баштионик — у вјери, дјелу и љубави.
ДРУГИ ДАН ХОДОЧАШЋА — ДАН МОЛИТВЕ, СУСРЕТА И БЛАГОСЛОВА
Други дан нашег поклоничког пута започели смо Литургијом и славом у Саборној цркви Светог Ђорђа. Том приликом смо замјенику ректора Призренске богословије, оцу Исидору, у знак захвалности и братске љубави даровали крст. Послије богослужења услиједило је топло послужење, заједнички ручак и обилазак Богословије, гдје смо осјетили живу снагу младих који се спремају за свештенички позив.
Потом смо се поклонили Богородици Љевишкој, светињи чија љепота и страдање стоје као тихи свједоци истрајности нашег народа.
У Ораховцу смо даровали крст оцу Милану Станоју. Сусрет који је услиједио био је дубоко дирљив, завршен сузама које откривају и тежину живота и снагу вјере оних који остају на својим огњиштима.
Посјетили смо и Велику Хочу. Утисци су остали снажни и јасни — као и људи који у овом благословеном мјесту живе са тихим, достојанственим миром.
На Косову и Метохији сваки корак постаје молитва, а сваки сусрет Завјет.
ТРЕЋИ, УЈЕДНО И ПОСЉЕДЊИ ДАН ХОДОЧАШЋА — МОЛИТВА, РАДОСТ И БЛАГОДАРНОСТ
Трећи, уједно и посљедњи дан нашег поклоничког пута започели смо Светом Литургијом у манастиру Високи Дечани, у миру који ова светиња дарује сваком ко јој приступи са вјером и смирењем. Послије молитве упутили смо се у Пећку Патријаршију, гдје се на сваком кораку осјећа дубина нашег предања и непрекидна нит духовности која се кроз вијекове чува у овој светињи.
Након обиласка услиједио је ручак у организацији ЕХО „Мајка девет Југовића“. Уз топло гостопримство, искрене разговоре и радосну атмосферу, дан је протекао у лијепим сусретима и снажним емоцијама које су обиљежиле завршетак нашег ходочашћа.
Завршавамо ово путовање благодарни Богу, свим домаћинима и сваком човјеку кога смо срели на Косову и Метохији. Са собом носимо благослов, мир и Завјет да ћемо се увијек враћати.
