У организацији Србског сабрања Баштионик, 2. децембра у Концертној сали Банског двора одржано је предавање професора и писца Ненада Гугла. Интересовање бањалучке публике превазишло је капацитете дворане – више од пет стотина душа испунило је салу до посљедњег мјеста, док је велики број присутних током цијеле вечери стајао, не желећи да пропусти ни ријеч ове надахнуте бесједе. Многи су дошли тражећи ријеч утјехе, смисла и путоказа у времену духовних искушења и превирања.
Професор Гугл предавање је започео снажном метафором о „сликама које постају видљиве тек када се угасе спољашња свјетла”, упозоривши на опасност савременог доба у којем човјек, попут вука који лиже оштрицу ножа заваран укусом сопствене крви, ужива у ономе што га суштински разара – у удобности, лијености и забави која успављује дух. Кроз инспиративно излагање повео је публику кроз три кључна сусрета: са самим собом, са другим човјеком и, као круну свега, са Живим Богом.
Посебно је одјекнула анализа српске епске поезије – не као историјске успомене, већ као живог упутства за живот. Кроз ликове Марка Краљевића, Уроша и Мрњавчевића и Бановић Страхиње, Гугл је подсјетио на врховни критеријум моралног избора, сабран у ријечима мајке Јевросиме:
„Ни по бабу, ни по стричевима, већ по правди Бога истинога.”
Истакао је да наш идентитет није у гордости, већ у достојанству које се брани жртвом, праштањем и љубављу – онако како је, по мјери небеској, чинио Бановић Страхиња, праштајући и оно што је по земаљским аршинима тешко опростиво.
Ово сабрање није било само празник ријечи, већ и дјело милосрђа. По жељи аутора и организатора, 30% прихода од продатих књига намијењено је Фонду Задужбине за Косово и Метохију за стипендирање српских ђака на Косову и Метохији. На крају програма, у име домаћина, почасни предсједник Баштионика Предраг Адамовић уручио је Ненаду Гуглу икону Светог свештеномученика Платона Бањалучког, као знак захвалности и духовне везе са нашим крајем.
Баштионик захваљује свима који су својим присуством увеличали вече и показали да Бања Лука и данас жуди за живом, смисленом и окрепљујућом ријечју.
