Преносимо интервју јеромонаха Теофила Димитрића за „Независне новине“:
Љепота је у различитости
____________________________________________________________
У божићном интервјуу за „Независне“ он говори о духовној и материјалној димензији празника и оном што је неопходно свакој породици, сваком друштву и сваком народу. Шаље поруку мира, истинске и искрене љубави, подсјећа на важност враћања духовним вриједностима али и породици као најважнијој ћелији друштва.
НН: Са каквим осјећањима дочекујете овај Божић и на које бисте празничне поруке подсјетили све хришћане?
Димитрић: Сваке године дочекујемо Божић са истом радошћу очекујући благодат Божију која се излива на сав народ. Божић, односно рођење Христа у цијелом људском роду има посебну улогу, јер једино ново јесте долазак Христа на овај свијет као и Његова проповијед, страдање и васкрсење. Знајући све те факте и истину, сваке године се изнова радујемо празнику рођења богочовјека Христа.
НН: На шта Православни вјерници током припреме за Божић треба више пажње да обрате како би достојанствено дочекали празник рођења Христовог?
Димитрић: Православни хришћани припремају се прије свега постом и молитвом, затим светом тајном покајања крунисаном причешћем. Само онај ко се заиста искрено и истински потруди, том Бог открије велике и дивне тајне и тај може да има осјећај за вјечност и за присуство бића Божијег.
НН: Шта бисте Ви поручили у ово празнично вријеме народима у БиХ који нису Православне вјероисповијести?
Димитрић: То је порука анђела који је тога дана кад се Христос родио у пећини у Витлејему запјевао пјесму „Слава на висини Богу, а на земљи мир и добра воља“. Оно што је неопходно свакој породици, сваком друштву и сваком народу је мир и добра воља. То је оно што заслужује сваки човјек. Мир може да произлази једино из искрене и истинске љубави која није што буде и прође, већ је нешто што траје као вјечна димензија. Једина права и истинска љубав је кад смо спремни да се жртвујемо за другога. У шта тај други вјерује и како исповиједа своју вјеру је нешто што је Бог дао. Нико од нас није бирао ни мјесто ни вријеме свог рођења. Ми не смијемо имати проблем са другим. Љепота је у различитости, а Достојевски каже да ће љепота спасити свијет.
НН: Јесмо ли се као друштво више окренули материјалним стварима кад је у питању начин прослављања Божића и који је прави пут да више пажње посветимо оним духовним вриједностима?
Димитрић: Постоји тај проблем да су људи ставили акценат само на материјалну страну празника, односно посматрају Божић као дан када треба да се направи мало обилнији ручак и да се поклоне неки дарови. На првом мјесту треба да буде духовна димензија празника, односно оно за што је дошао Христос на овај свијет. Ако ћемо се окренути само материјалном, онда празник губи свој смисао.
НН: Која је Ваша порука оним људима који болесни, обесправљени и усамљени дочекују овај Божић?
Димитрић: Човјек треба да зна да није сам и да је Бог с њим и да има неког ко га истински воли, а то је Бог који воли сваког од нас. Љубав је највећа хришћанска врлина и све што се догађа, догађа се из љубави. Они које смо ми људи нажалост оставили усамљене увијек треба да имају утјеху у Богу, који је вјечан и да знају да је та „остављеност“ привремена, јер да је ово почетак и крај, овај живот би био тешки бесмисао.
НН: Божић је синоним за породични празник. Јесу ли се у нашем друштву чланови породице превише удаљили једни од других и како их вратити на прави пут?
Димитрић: Данас живимо у времену које је ужурбано и кад је тешко ићи у корак са свим достигнућима. Људи се често изгубе. Немају времена за најближе. Али ако имамо осјећај за вјечне небеске вриједности, ми ћемо у сваком периоду наћи времена за своје ближње. Само враћајући се вјечним небеским вриједностима можемо да се вратимо и „малој цркви“, односно породици, која је најважнија ћелија друштва. Када нам је породица здрава, онда нам је здраво и друштво и онда нема искушења која се не могу пребродити.
НН: Студирали сте у Русији. Колико се празнична атмосфера и осјећај руског човјека према празнику рођења Христовог разликују од овдашњег?
Димитрић: Све зависи од тога колико је човјек вјерујући, колико се труди, ради на свом спасењу и колико жели да буде у заједници са Богом који је човјеку дао апсолутну слободу да има право избора. Ако је такав човјек, није важно да ли је он Рус, Србин или Православни Јапанац или Финац. Он има осјећај зашто је Христос дошао и трудећи се да покаже да му је тај осјећај много важан, онда сходно томе и прославља Божић. У Русији у којој се у задње вријеме догађа један посебан духовни препород, акценат је на богослужењу. Постоје ствари прослављања празника ван богослужења и тај дио треба да буде достојанствен, као што би рекао један народни пјесник „како ваља, царски и требује“.
НН: Колико је обичај коришћења пиротехнике и пуцање из ватреног оружја у складу са хришћанским вјеровањем и начином прослављања најрадоснијег празника?
Димитрић: То нема никакву духовну везу са празновањем празника. Наши свештеници непрестано апелују пред празнике да се све мање људи баве тиме, а све више духовном страном празника. Ми видимо да тај обичај све више и више јењава и засигурно ће с временом нестати као што га није ни било раније кад су људи можда на достојанственији начин прослављали празнике и вјерске и оне породичне.
НН: На крају, шта можете пожељети свим хришћанима који славе Божић по јулијанском календару?
Димитрић: Свим Православним вјерницима али и људима добре воље желим срећан и благословен празник и да им Христос у години која долази подари изобиље небеских и земаљских благослова.
