Љубија. Некад богата општина, а данас сиромашна мјесна заједница.
Варошица поред Приједора у којој су од некадашњег сјаја и богатства остала само сјећања на нека давно прохујала времена.
Некад најбогатији рудник жељезне руде у Европи који је пунио жељезничке композиције, а оне жељезаре широм бивше државе, одавно не ради. Пусте улице, оронуле фасаде, напуштени погони, празне хале и пословни простори – то је данашња љубијска реалност.
Вријеме овдје као да је стало и то у прошлом вијеку, у вијеку када је у Љубији све врвило од живота.
Сјаја и богатства одавно више нема у мјесту гдје су пјевали Здравко Чолић, Лепа Лукић, Мирослав Илић, Силвана Арменулић, Кемал Монтено, у представама играли познати глумци, мјесту које је посјетио и са рударима шах играо Боби Фишер, а кажу да је у Дому културе и чувени италијански тенор Лучиано Павароти наступао.
Од некадашњих око 5000, данас у Љубији са околним селима живи око 2200 становника.
Уз помоћ љубијског пароха оца Славољуба Кнежевића, посјетили смо Љубију и у оквиру добротворне акције „Будимо људи“ – социјално угроженим породицама уручили 10 прехрамбено-хигијенских пакета.
Фотографије:
Страхиња Стојаковић
