Након успјешно реализоване акције прикупљања прилога за српско становништво пострадало у разорном земљотресу на Банији (Банија у срцу), Баштионик је опет био уз свој народ.
Наше сабрање је из свог фонда и уз помоћ донатора обезбиједило додатна средства и овај пут упутило материјалну врсту помоћи.
Помоћ се састојала у оним потрепштинама које су тренутно најдефицитарније, а то су чизме, вунене и термо чарапе, штрампле, зимски прслуци, прашак за веш, батеријске лампе.
Активисти Баштионика су у првим данима након земљотреса овај скромни контингент помоћи лично донијели у земљотресом разорено српско село Мајске Пољане код Глине и подијелили нашем страдалном народу. Преостале количине ове помоћи су уступљене глинској парохији и по потреби ће бити подијељене у наредном периоду.
Хладноћа, киша, локве, блато на све стране, разровани путеви… Уском сеоском улицом пролазе ватргогасци, полиција, припадници црвеног крста, тешке грађевинске машине.
Сцене страшних посљедица земљотреса су видљиве на сваком кораку – уништене куће (неке потпуно сравњене са земљом) и помоћни објекти, поломљени и испревртани надгробни споменици на сеоским гробљима. Скоро ниједна кућа више није условна за живот јер је степен оштећења толики да у њима није безбједно боравити. Већина домова је добила ознаку „икс“ која означава да ће ускоро бити срушени и наљепницу која упозорава на неусловност објекта и на могућност урушавања.
У рушевинама штала страдавала је и стока.
До јуче куће и домови, а данас накривљене грађевине испуцалих зидова, урушених кровова, поломљених цријепова, полупаних прозора и изваљених врата, на земљу сручених димњака – чекају багере. Исти ти багери су у неким двориштима већ обавили свој посао и то тамо гдје се послије слијегања прашине након земљотреса, на свјетло дана умјесто кућа указала гомила шута!
Из тих гомила цигле, греда и изломљеног намјештаја вађени су повријеђени и погинули!
Највећи губици су наравно људски животи.
У Мајским Пољанама погинуло је пет мјештана.
Народ сада борави у стамбеним контејнерима, камп кућицама и приколицама, код родбине… У двориштима се окупљају под шаторима и уз ватру јер у своје куће не могу и не смију… тло под ногама и даље повремено подрхтава.
Са првим мраком све активности утихну – струје нема па ноћ у разрушеном селу дјелује сабласно.
Скоро свако путовање које организује Баштионик има своју духовну димензију па тако и ово. Уз Божију помоћ, коме слава и хвала, наши дични преци нам оставише светиње широм српских земаља. Кроз вијекове, наше Православне светиње посташе свједоци бурних догађаја, знаменитих личности, важних датума из српске историје али и доказ српског битисања на тим просторима.
Посјетили смо наше две светиње.
Парохија Мајске Пољане је до 29.12.2020. љ.Г. имала свој храм саграђен 1820. љ.Г. посвећен Васкрсењу Господњем, цркву у народу названу Млада Неђеља. Храм који је недавно посвједочио два вијека постојања. Посебне емоције изазвало је ходочашће овој светињи коју земљотрес нажалост није поштедио…храм је потпуно срушен. Од некада лијепе сеоске цркве ушушкане међу багремовима на узвишењу изнад села, остала је хрпа цигле, цријепа и греда. Испод остатака храма, које је тог хладног јануарског јутра прекрио први снијег, успјели смо извући предиван Часни Крст Господњи који је некад стајао изнад иконостаса. Пронашли смо и две иконе на папиру (једна с посветом) Богородице са Христом, од којих је једна Богородица Тројеручица. Такође, из рушевина смо извукли једну папирну Христову икону мањих димензија, једну дрвену икону Света Три Јерарха и бијели украшени пешкир. Оштећени налоњ смо расклопили и оставили на рушевини – нека свједочи Свету Литургију која се служи и нека читање Светог Јеванђеља са њега никад не престане!
Све пронађене предмете (осим пешкира кога смо понијели да га оперемо и првом приликом чистог и бијелог вратимо) смо похранили у глинску цркву са искреном жељом и надом да по Васкрсу храма буду враћени на своје мјесто.
Глински храм Рођења Пресвете Богородице је, ако тако можемо рећи, црква-насљедница храма кога су хрватске усташе срушиле до темеља 1941. године, а у коме су извршени масовни покољи 1560 Срба! Храм је саграђен 1963. љ.Г. прилозима Срба из Глине и расељених Срба из Америке и Канаде, недалеко од мјеста на коме је био стари.
У лијевој апсиди налази се Свети престо за олтар Светих српских Мученика, који је направљен у виду саркофага са алкама, по нацрту владике Симеона. У саркофаг је положен камен темељац старе глинске цркве, земља натопљена крвљу глинских Мученика као и дјелићи Њихових Светих костију. Патријарх српски Герман даривао је дјелић моштију Светог Великомученика Кнеза Лазара Косовског које су положене у олтар Светих српских Мученика. Нажалост, у августу 1995. године нова глинска црква је од стране Хрвата минирана и том приликом је претрпјела знатна оштећења. Обнова је почела 2003. љ.Г.
Након Другог свјетског рата, нова власт није дозволила поновну изградњу цркве, а крајем 60-их година прошлог вијека на мјесту храма је изграђен Спомен-дом жртвама фашизма у Глини. Након злочиначке војно-полицијске акције „Олуја“, нове хрватске власти су Спомен-дом преименовале у „Хрватски дом“ што је остало до данас!
Од помоћи коју смо доставили је сигурно вриједнија топла људска ријеч, чврст стисак руке, загрљај, пажња, пређени километри како би се у туђини било са својим народом. Од тог народа, чврстих, честитих и непоколебљивих Банијаца, потомака граничара некадашње Војне крајине – преносимо поздраве и захвалност.
Фотографије:
Страхиња Стојаковић
