Представници Баштионика су и ове године, заједно са браћом и сестрама у Христу, потомцима и поштоваоцима жртава комплекса хрватско-усташког система концентрационих логора смрти Госпић-Јадовно-Паг, учествовали у обиљежавању „Дана сјећања на Јадовно 1941 – 2022.“. Својеврсно ходочашће у Лику већ 13 година организује УГ „Јадовно 1941.“ из Бањалуке.
Прва станица личког ходочашћа био је Смиљан – село нашег великана Николе Тесле са црквом посвећеном Светим апостолима Петру и Павлу у којој је Никола крштен.
Поред цркве се налази масовна гробница у којој је сахрањено 550 српских мученика које су 2. августа 1941. на дан празновања Светог пророка Илије на најсвирепији начин побили Хрвати-усташе!
Послије обиласка Смиљана, пут је водио ка велељепној планини Велебит, а тамо, скривена од погледа, налази се Шаранова јама.
Помен су служили архимандрит Варнава, о. Драган Михајловић, о. Предраг Пантелић и о. Миливоје Топић.
Око Шаранове јаме ширио се мирис тамјана и заједничких гласова – Вјечнаја памјат.
Након интонирања химни Републике Србије и Републике Српске, присутнима су се обратили Душан Басташић и Ђурђица Драгаш испред удружења „Јадовно 1941.“ и Младен Иванић – бивши члан предсједништва БиХ.
У комплексу логора смрти Госпић-Јадовно-Паг, усташе су за само 123 дана убиле преко 42.000 Срба, Јевреја и Рома!
Сљедећа станица било је село Медак и манастир посвећен Усјековању главе Светог Јована Крститеља.
У селу Штикада код Грачаца посјетили смо цркву посвећену Светим апостолима Петру и Павлу која је пострадала како у Другом, тако и у посљедњем рату.
Штикада је била мјесто страшног покоља над Православним Србима који је организовао католички жупник Миховил Марбер из Грачаца. На Штикадским барама умјесто прекрштавања, због чега је народ и окупљен, жупник је са усташама Србе побио сјекирама, маљевима… Било је то 1. и 2. августа 1941. Другог дана је побијено 266 Срба, од којих 98 дјеце до 15 година!
Послије историјског часа, запутили смо се ка јами Тучић Понор поред Грачаца.
Јама Тучић Понор прогутала је преко 500 Срба из Грачаца и околине! Оци Предраг, Драган и Миливоје служили су помен и освештали Часни Крст постављен поред јаме, први пут након осам деценија. Ово је десети Часни Крст који је у организацији УГ „Јадовно 1941.“ освештан и постављен поред неке од велебитских јама.
Преживјели из јаме, Никола Костур, у књизи „Повратак из мртвих“ описао је потресно страдање. Поред јаме већ неколико деценија стоји рушеван споменик жртвама, разбијене плоче, а на коме је некада стајала звијезда петокрака.
Треба напоменути да данашње хрватске власти уништавају доказе страдања Срба, наводним чишћењем јама од смећа и стрвина.
Ваде мученичке кости, возе их у непознато и спаљују.
Све док је потомака, сјећања, парастоса, наши мученици, наши прадједови живјеће вјечно.
Мученици наши, молите Господа за нас грешне потомке!
Други дан личко-далматинског ходочашћа започео је посјетом бисеру Православне Далмације, манастиру Крки.
Манастир Крка у Републици Српској Крајини, смјештен је између Книна и Шибеника, три и по километра од села Кистања у кањону ријеке Крке. Посвећен је архангелу Михаилу, а изграђен у вријеме краља Милутина на мјесту гдје је проповиједао апостол Павле.
Постојању првих Хришћана на овим просторима свједоче катакомбе испод манастира и остаци првог храма са гробовима у поду стари 2022 године.
Манастир Крка представља најзначајнији духовни и културни центар за Православне Србе у Далмацији.
Послије Свете Литургије, заједно са игуманом Севастијаном, јеромонахом Киријаком и парохом скрадинским оцем Стефаном, реализована је посјета седмочланој породици Свитлица. Петоро дјеце са оцем Жељком и мајком Љубицом живи у неусловној кући у насељу Сонковић (Скрадин).
Породици Свитлица је из баштиониковог фонда „Будимо људи“ уручена финансијска помоћ у износу од 300 евра.
Домаћин представницима Баштионика у Скрадину био је отац Стефан. Заједно смо посјетили храм Светог Спиридона, који је саграђен у времену од 1864 – 1876. године. У посљедњем рату храм је оштећен гранатом која је пробила кров што је проузроковало и унутрашња оштећења.
У Далматинској епархији у Другом свјетском рату страдало је 27 свештенослужитеља, 22 свештеника и 5 монаха. Уништено је 17 храмова, оштећено 22.
Страдала су два манастира, 18 парохијских домова. Уништено 49 архива и 30 црквених библиотека.
У задњем рату 1991-1995, срушено је 14, а оштећено 45 храмова.
Након Скрадина, пут је водио у село Оћестово.
У овом мјесту, на свега неколико километара од Книна налази се манастир посвећен Светој великомученици Недјељи.
Након што је освећен 1960. године служио је као храм села, а 45 година послије проглашен је манастиром.
Данас је ово женски манастир и у њему сама монахиња Гаврила.
У протеклом рату манастир није страдао али су Хрвати у самом манастиру држали стоку.
Баштионикови активисти били су и у Книну.
Неколико километара од самог града налази се извор ријеке Крке, жиле куцавице у Далмацији.
Неколико стотина метара од извора Крке налази се родна кућа војводе Момчила Ђујића.
Личко-далматинско ходочашће је показало сву љепоту, раскош и богатство Крајине али истовремено и тугу због пустих села, порушених домова и затирања српског битисања на овим просторима. На нама је да се не предајемо, да не заборавимо Крајину, њене светиње и народ.
ФОТО ГАЛЕРИЈА
Фотографије: Сандра Благић
