Враћајући се својим коријенима, у живописном крајолику, на обали истоимене рјечице, десне притоке Ибра у подножју планине Рогозне, дошли смо у манастир Бањску.
Захвалност је присутна у сваком педљу који смо прешли на нашој светој земљи, свуда гдје је наша стопа крочила, а даље нас је пут одвео до цркве Св. Луке (село Грабовац) у општини Звечан, гдје се вјерни народ окупио да прослави Славу цркве, Светог цара Константина и царицу Јелену. Празник који слави слободу вјере, гдје друго него на Косову и Метохији. Била нам је неизрецива част бити дио овог литургијског свечарског сабрања.
Побједићемо сва искушења и нећемо изневјерити своје претке и потомке ако смо уједињени као народ, али и као народ Божији, чувајући своју историју, своје светитеље и своју отаџбину.
На југу Србије налази се, у општини Тутин, манастир Црна Река, али је манастир у саставу Епархије рашко – призренске. У њему се налазе мошти чудотворног исцјелитеља, Петра Коришког. Ако вас пут нанесе или намјерно одете обавезно обиђите манастир и поклоните се моштима великог исцјелитеља.
Сјевер Косова и Метохије (општина Зубин поток) и манастир Дубоки Поток били су наша сљедећа станица. Манастир Дубоки Поток посједује драгоцијену збирку старих српских рукописних и штампаних књига.
Косово и Метохија нису само свето мјесто на коме су наши манастири, него и мјесто које су многи наши оци и преци, који се никада нису вратили својим породицама, бранили својим животом.
И овога пута наш домаћин била је Епархијска добротворна организација „Мајка девет Југовића“ из Грачанице којима смо уручили помоћ за рад Народних кухиња, а симболичну подршку уручили смо и младићу који је прослављајући матуру био у средишту немилих дешавања.
Док смо ходили Митровицом, Звечаном, размијењивали погледе и ријечи са нашим народом схватили смо још наједанпут шта је радост сусрета, осјетили како се шири љубав и необјашњив мир и тишина.
Са собом смо понијели тишину и мир коју нико ко није био тамо не може да објасни.
Ови храбри људи о(п)стају, не одустају, не одлазе иако је (пре)тешко и за њих и за њихову дјецу, али живе за виши циљ и како често знају рећи да они морају тамо остати, да бисмо ми имали коме долазити.
„Јечам жњела“, „Удаде се јагодо“, „Ораховцу башто рајска“, „Јунаци са Кошара“, „Тамо далеко“, „Болна Љуба“, „Суза Косова“, „Христе Боже“, „Онамо, намо“, „Хиљаду Видовдана“ су све милозвучне, неописиво лијепе пјесме, али све нас подсјећамо да је сваки изгубљен живот на нашој светој земљи узалудан, ако не одлазимо чешће.
❗Уколико и ви желите помоћи опстанак Срба на Косову и Метохији, ми у склопу нашег Сабрања имамо Фонд Задужбине за Косово и Метохију (у прилогу остављамо линк).
https://bastionik.org/zaduzbina-za-kim/#zaduzbina
„Да би човек ишао у висину, мора да иде у дубину.“