До беба у Великој Хочи и Призрену стигли новчани дарови Баштионика
Баштионик је у јуну прошле године покренуо акцију „Вратимо 100 евра срцу Србије“. Нашем позиву да средства која је Влада Републике Србије исплаћивала својим држављанима као помоћ у ванредној ситуацији изазваној пандемијом корона вируса, преусмјеримо дјеци на Косову и Метохији, одазвало се укупно деветнаест држављана Републике Српске који имају и држављанство Републике Србије.
Они су искористили своје право за добијање 100 евра од Владе Републике Србије, а затим та средства уплатили на наш рачун.
Уз још неколико намјенских прилога, у овој акцији је укупно прикупљено 2.450,00 евра.
Прва донација из ових средстава је уочи прославе празника Светог Николе стигла у Метохију и захваљујући труду професорице Оливере Радић из Ораховца подијељена бебама рођеним у току 2020. године у Ораховцу, Великој Хочи и Призрену као и за ђачку стипендију и куповину огрева.
Други дио је преко наших пријатеља и сарадника, епархијске Хуманитарне организације „Мајка девет Југовића“ подијељен србским породицама у Косовском Поморављу.
Упућујемо искрену захвалност свима онима који схватају значај милосрђа, на подршци нашој идеји и за исказано родољубље и доброчинство према нашем страдалном народу на Косову и Метохији, а поготово према дјеци која у 21. вијеку живе у условима дугогодишње изолације – гета.
Ови хумани људи су показали високу свијест о јединству србског народа и љубави према ближњем, постајући тако свјетлост свијету и со земљи.
Баштионик позива све оне који имају могућност и желе да помогну – да се пријаве на нови позив Владе Републике Србије за новчану помоћ. Право на пријаву имају сви пунољетни држављани Републике Србије са пријављеним пребивалиштем на територији Србије, а овај пут новчана помоћ износи 60 евра – 30 се исплаћује у мају, а друга половина у новембру. Такође, сви пунољетни држављани Републике Србије са пријављеним пребивалиштем на територији Србије стичу право на додатних 3.000,00 динара уколико су се вакцинисали против корона вируса или то намјеравају учинити (пријава за овај вид помоћи важи до 31. маја).
Пријава је веома једноставна, а подносилац у поља уписује матични и број личне карте, а од понуђених банака бира ону у коју жели да новац буде уплаћен.
Пријаву можете извршити на овом линку:
Пријава за новчану помоћ Владе Републике Србије
Рок за пријаве је 15. мај.
Годишња стипендија за ђака ораховачке гимназије
Захваљујући породици Петровић из Бањалуке Баштионик већ трећу годину за редом уплаћује мјесечну стипендију за по једног ученика ораховачке гимназије. Ове године је то ученик другог разреда Гимназије Ораховац, Мирослав Мицић, којем се недавно и отац упокојио па живи са мајком и сестром од скромне очеве пензије.
Бебе се рађају, а родитељи чекају посао
Баштионик трећу годину за редом са по 50 евра дарује сваку новорођену бебу у Ораховцу, Великој Хочи и Призрену, без обзира да ли су родитељи бебе запослени или нису.
– „То је подршка за нови живот у Метохији“ – рекао је Предраг Адамовић, предсједник Баштионика.
– „Ми смо сваке године долазили у Метохију у новембру, обилазили светиње и учествовали у прослави славе Светих Врача у Зочишту, али нам се, на жалост, због вируса корона жеља није испунила и у 2020. години. Умјесто да се састанемо са нашим људима на Косову и Метохији, ми смо им послали наше скромне дарове уз поруку да смо са њима и у овим тешким тренуцима“.
Од осам беба рођених у 2020. години, седам је рођено у Великој Хочи, а само једна у Призрену. У Ораховцу у 2020. на жалост, није рођена ни једна беба.
У Призрену је рођен Константин, син пароха призренског Јована Радића и његове супруге Јелене. Осим Константина у Призрену је још само једна српска дјевојчица, мало старија од њега, Митра, ћерка другог призренског свештеника – оца Ђорђа Стефановића. Понекад се, уз пратњу мајки, друже у просторији у Парохијском дому, намијењеној за дјечји вртић. Надају се да ће дођи неко боље вријеме па да се просторија напуни њиховим вршњацима и да вртић поново почне да ради.
Седам беба у Великој Хочи је доказ да се дјеца рађају и у овим тешким временима. Од седам брачних парова, родитеља ових беба у Великој Хочи, посао имају само родитељи двеју беба: Лене Павловић и Деспота Станковића.
Отац Лене Павловић, Бојан, је љекар и уназад неколико година ради у амбуланти у Великој Хочи. Иако је педијатар, он прима и остале пацијенте који се обрате за помоћ, без обзира на старосну доб и болест. Његова супруга Драгица је такође љекар и од прије неколико мјесеци је примљена на одређено вријеме као испомоћ амбуланти усљед пандемије корона вируса. Мјештани се надају да ће је за стално запослити јер су млади љекари итекако потребни овој изолованој српској средини, а посебно ако са дјецом живе ту у селу. Бојан и Драгица имају и трогодишњег сина Луку.
Иван и Весна Станковић, родитељи Деспота Станковића, раде као учитељи у ОШ „Светозар Марковић“ у Великој Хочи. Иако нису рођени у Великој Хочи, ово двоје младих људи је дошло у ово метохијско село када су у њему били потребни учитељи. Данас живе у селу као подстанари и осим Деспота имају и старијег сина Тадију.
Али да су се бебе у 2020. години рађале и брачним друговима који немају стални посао већ углавном живе од социјалне помоћи и дјечијег додатка показују сљедећи примјери:
Александар (33) и Милка (28) Чукарић су у години за нама добили сина Вукана, њихово треће дијете. Старији син Огњен је напунио пет година, а ћерка Магдалена 7. Посјетили смо их у кући у којој живе као подстанари, али нас је Милка обрадовала информацијом да ће ускоро бити завршена кућа коју су им изградили хумани људи преко манастира Високи Дечани. Александар је завршио гимназију у Ораховцу, а Милка средњу школу за рачунаре у Косовској Митровици.
Златко (29) и Драгана (25) Гогић су млади пар који живи у Великој Хочи и прошле године су добили сина Јована. Уз Јована имају двогодишњу Хелену. Ни једно од њих двоје не ради, а осим социјалне помоћи која није довољна, Златко ради за надницу кад га неко у селу позове али је и то ријетко па каже да би им значило када би се запослио за стално и тако би могли остати у селу. Ако га ускоро не запосле, мораће са супругом и дјецом да оде из села и да се сналази у „бијелом свијету“.
Златко и Драгана са дјецом живе у кући са Златковим оцем. У две мале собе живе њих петоро. Ове зиме су се једва и гријали, јер им је шпорет доста стар, па би требало купити нови али нема се откуд, каже Златко.
Стефан (28) и Тамара (28) Ђуричић су прошле године добили првенца Николу. Живе са родитељима у породичној кући у Великој Хочи. Док Стефан, иако је завршио средњу школу у Косовској Митровици (машински техничар) још увијек нема посао, Тамара, која је завршила средњу медицинску школу у Косовској Митровици (акушерски смјер) ради као геронтодомаћица под уговором.
Бобан (48) и Валентина (45) Лукић су добили своје прво дијете у прошлој години, девојчицу Јовану. Валентина је из Београда дошла у Велику Хочу и удала се за Бобана. Она нема посао, а Бобан који је прије рата радио у фабрици „18. новембар“, остао је без права на минималну новчану надокнаду када је 2013. покушао да отвори породичну винарију. Посао с винаријом није успио и сада живе од социјалне помоћи. Са њима живи Бобанова мама која чува бебу док се они баве пољопривредом.
У кући старој преко 170 година живи породица Симић. Крста (49) и Пранвера (37) имају четири сина – Стефана (7), Алексу (6), Новака (5) и Андреју (1) који су рођени за девет година њиховог брака. Са њима у кући живи и Крстина мајка Ратка. Новак и Алекса имају проблеме са очима и за њихово лијечење је потребно доста новца.
Пранвера је за Крсту дошла из Албаније и још увијек нема стално држављанство Републике Србије. Она каже да живе лијепо, само што су услови за живот у кући лоши. Кућа је стара, немају купатило, судове и веш пере на чесми у дворишту и кад је лепо време али и када пада снијег.
Остајемо уз нашу браћу и сестре на нашем Косову и Метохији – молитвом, мислима али и дјелом и скромним даровима.
Надајући се скором сусрету у Зочишту, Прековцу, Грачаници, Призрену, Ораховцу…позивамо све људе добре воље да помогну ове храбре породице.
Учинимо колико можемо, да им бар мало олакшамо муку.