Србско сабрање Баштионик започело је своје активности у овој години одласком на Косово и Метохију, гдје су се активисти Баштионика упутили 30.01. с намјером да уруче помоћ прикупљену у сједишту Баштионика, књижари-галерији „Ризница“ у Бањалуци.
Прво наше одмориште био је манастир Студеница, задужбина Светог Симеона, симбол србске духовности и државности. Да међу Србима још увијек има братске љубави свједоче домаћини студеничког конака који су нас сазнавши да путујемо на Косово ослободили плаћања конака.
Уз Божију помоћ и заступничким молитвама Светог Симеона прешли смо „границу“.
Тешко да било ко може равнодушно, без бола у срцу, проћи ту на силу наметнуту баријеру неправде на којој вам шиптарски полицајац тражи пасош са визом такозване „Републике Косово“.
У послијеподневним сатима стигли смо на наше одредиште, село Прековце, општина Ново Брдо, гдје се налазе централни магацин, пекара и јавна кухиња из које се у организацији добротворног удружења „Мајка девет Југовића“ храни око 2000 Срба у овом дијелу Косовског Поморавља.
Благодарећи домаћинима, оцу Богомиру и протиници Светлани из Звечана, која руководи овим удружењем чији је оснивач и власник Епархија Рашко-призренска, обезбијеђен нам је превоз до манастира Зочиште код Ораховца на југу Косова и Метохије. Коначили смо у Зочишту, светињи која носи посебну благодат. У манстиру се налазе мошти Светих Бесребреника Козме и Дамјана. Манастир трпи свакодневна искушења- вербални па и физички напади шиптарских екстремиста на братију манастира- честа су појава. Учешће у Светој Литургији поред моштију Светих Врача, уз византијско одговарање појаца, оставило је на све нас снажан духовни доживљај.
Наша сљедећа посјета била је Грачаница, задужбина Светог краља Милутина.
У дворишту манастира налази се канцеларија Народне кухиње „Мајка девет Југовића“. Разговарајући са мјештанима сазнали смо о скрнављењу Православних светиња, о тешком животу Срба на КиМ али и осјетили њихову чврсту вољу да остану на својим огњиштима.
Управо због тога је дужност и обавеза свакога Србина, ма гдје био, да помогне нашој браћи и сестрама да остану и опстану и да заједно „сачувамо свијећу Православља на Косову“.
Србско сабрање Баштионик оставило је прилог у износу од 800 евра као помоћ за србске породице, као и тридесетак пакетића са слаткишима, школским прибором и играчкама за дјецу.
А да Срби на Косову и Метохији не сједе скрштених руку и чекају туђу помоћ, увјерили смо се у наставку дана обилазећи србске породице, фарму коза и оваца, кока носиља, мини мљекару и погон за прављење козијег сира, пластенике… На свим пословима раде Срби и сви производи од меса, сира и поврћа користе се у јавној кихињи која је скоро самоодржива. Оно што највише недостаје кухињи јесте оно најпотребније- брашно.
Посебан осјећај Срби са Косова гаје према Републици Српској и браћи западно од Дрине, а то се осјећало сво вријеме нашег боравка. Сви се сјећају наших ранијих долазака и конвоја хране и друге помоћи која је стизала из Републике Српске.
Надамо се да наш народ, гдје год био, никада неће заборавити да је Косово завјет са Господом да ћемо увијек остати на путу правде Цара Небеског, а никад земаљског. Крстоносном и страдалном народу Србском на Косову и Метохији захваљујемо што опстаје трпећи прогон и мач Христа ради.
„Хвала вам што сте остали на светој земљи косовској и нека вам Бог да снаге да истрајете- док нам је не врати“
Порука дародаваца ове иконе манастиру Светих бесребреника Козме и Дамјана у Зочишту најистинскије изражава и наша осјећања.
