Министарству просвјете и културе Републике Српске
н/р министра господина Антона Касиповића
Господине министре,
Захваљујемо Вам се на брзом и детаљном одговору на наше отворено писмо од 08.02. о.г.
Цијенимо Вашу реакцију као гест одговорности и посвећености истини.
Драго нам је да признајете да нико из Министарства просвјете и културе није присуствовао освештању спомен-плоче и служењу парастоса у Основној школи „Ђура Јакшић“.
То што Министарство није добило позив није оправдање за неприсуствовање овом догађају.
Ваше прошлогодишње присуство овом догађају ствара обавезу о којој је неко у Министарству требао водити бригу, а у Вашем говору на парастосу у Дракулићу 2011. године о тој обавези говорите и Ви лично: „…Због тога је обавеза сваког од нас да се не једном годишње, већ сваког дана, присјетимо свега… и да пожелимо да се то никада више не понови“.
Ви користите израз „пострадали“. Пострадати се може и у саобраћају, земљотресу, поплави… Дјеца у шарговачкој школи су поклана. Звучи сурово за рјечник политичара али то је истина. Управо зато што желимо, као и Ви, да се никад никоме не понови овакава историја, ми инсистирамо да се догађаји називају правим именом, а не политички коректним и да тај незаборав буде вјечан, а не до силаска са говорнице.
Истина је да Министарство просвјете и културе није учествовало у финансирању градње спомен-плоче постављене прошле године. Драго нам је да ћете суфинансирати изградњу спомен-чесме, а било би нам још драже да сте то урадили прије нашег отвореног писма.
Надамо се и да ћете помоћи овој школи да реализује најављени план подизања спомен-парка и стварања услова за организоване посјете овом стратишту и ђака других школа, на историјски час, да би ученици, а и сви ми као што и Ви кажете: „Успјешно градили бољу будућност“.
Хвала вам на информацијам везаним за избор текста на спомен-плочи и око захтјева господина Левајца за суфинансирање његове књиге „Прича која лута свијетом“. Остаје горчина да се ово потресно свједочење није могло наћи у 56 (како Ви кажете) суфинансираних наслова, поготову што је имало превод на осамнаест свјетских језика и као такво било јединствено.
Увиђамо да Ви ту нисте имали никакав утицај, па тако ни кривицу. С тога примите, у име Сабрања и у моје лично име, извињење за неоправдане оптужбе везане за ова два конкретна питања.
С обзиром да Вашу оставку нисмо тражили због повреда законских прописа већ искључиво као морални чин и даље остајемо при том захтјеву.
Човјек кога су упамтили вијекови рече: „Само моралан човјек може чинити моралана дела“.
Сматрајући Министарство просвјете и културе најважнијом облашћу за очување и развој сваке државе и народа, трудићемо се да и убудуће дамо свој конкретан допринос у његовом раду.
Бањалука, 11.02.2013. љ.Г.
За Баштионик
Предраг Адамовић