Сматрамо да није довољно  недјељом и празником отићи у цркву, одстајати  Литургију и вратити се у своју тврђаву, слијепи и глуви за потребе људи око нас, наших ближњих. Радост Литургијског сабрања мора да се преточи у дјелатну љубав, у саборност којом живимо сваким својим дахом, у тиху радост која нас никад не оставља.

Функционишемо на принципу саборности и добровољности, као сабрање вјерујућих, православних Срба који желе урадити нешто за своје ближње, за своју Цркву и своју земаљску отаџбину. Имамо духовника Сабрања, јеромонаха кога слушамо у ситуацијама наших недоумица и уз чији благослов  почињемо све наше акције.

Темељи  нашег сабрања јесу  Црква, Света Литургија и Свето Причешће. Одатле црпимо и снагу и надахнуће да поштујући оне двије највеће заповијести, јеванђељске  заповијести о љубави, поступамо по ријечима Светог Владике Николаја, заштитника и Крсне славе Баштионика – „Крени од себе“.

Уз ове уткали смо и ријечи блаженопочившег патријарха Павла „Будимо људи“, додали Пикасову мисао да „Ко хоће нађе начин, ко неће нађе оправдање“ и испунили неписани, а принципијелно поштовани кодекс Баштионика.

Круна нашег рада у оквиру Баштионика  јесу  заједнички одласци у манастире и цркве, на литургијска сабрања која се настављају зједничком  трпезом љубави и пјесмом. То нас изнутра јача, повезује и ствара заједницу у којој смо истински, у Христу, браћа и сестре, загледани у вјечност, у Царство небеско, несливени, а недјељиви у свему што овоземаљски живот доноси.