,,Не бој се мало стадо…” (Лк 12,32).

У Банском двору у Бањалуци приказали смо документарни филм „Сећање на нашу децу“, аутора Мире Лолић Мочевић. Са нама је било свештенство, представници институција Републике Српске и Србије, многи пријатељи, браћа и сестре – они који годинама стоје у вјери, памћењу и љубави према нашој дјеци и нашем народу на Косову и Метохији. 

Овај филм који носи једну тешку причу, о страдању српских малишана на простору Косова и Метохије од 1999.год., па до дана данашњег, пробудио је мноштво емоција у препуној сали Банског Двора у Бањалуци.

Архимандрит Михаило, игуман Светих Архангела код Призрена, Светлана Стевић из ЕХО „Мајка девет Југовића“, и ауторка филма Мира Лолић Мочевић пренијели су нам ријечи које никога не остављају равнодушним: да сваки осмијех српског дјетета на Косову и Метохији није случајност – него подвиг. И да је сваки од њих жив свједок да се вјера чува животом.

Ова пројекција је дио нашег петогодишњег пројекта „Стипендије за нашу дјецу на Косову и Метохији“.

Ове године смо, до сада, обезбиједили 183 стипендије. Акција траје до Светог Саве, када ћемо, по други пут, најбољим ђацима у бар једној школи на Косову и Метохији уручити светосавске новчане награде.

Опстајати и остати данас на Косову и Метохији, могуће је заиста једино са Господом, а зло заборављено, сакривено и неокајано постаје извориште нових зала. Имајући Косово и Метохију у срцу, у непрестаном старању за нашу браћу и сестре и све који онде пате, имајући живо Косово и Метохију дано­ноћно у себи, нико нам га није отео и не може нам га отети. И увијек се враћамо ријечима нашег  Патријарха Павла, који је о Косову говорио као о мјесту гдје се уздање у Господа рађа из бола, и постаје снага народа:

„Не тражимо туђу земљу, али своју не дамо.
Уздајмо се у Господа, јер једино је истина оно што је вјечно.“

Шта би српски народ био без својих косовско-метохијских Задужбина, без живе Задужбине, наших људи који тамо о(п)стају, и у слободи и у ропству? Шта бисмо и ми данас били без њих и пред собом и пред свијетом?

Тај Завјет нам је путоказ.

И зато –
остајемо уз нашу дјецу.
остајемо уз наш народ.
остајемо у вјери.

Ако заборавим тебе, Косово,

ако заборавим тебе, Метохијо,

нека ме заборави десница Господња!