Поруком „Бог ти помогао Ђенерале“ послатом са Трга Крајине и прислуживањем свијећа за здравље раба Божијег Ратка у Храму Христа Спаситеља, данас је у Бањалуци обиљежена годишњица хапшења команданта Главног штаба Војске Републике Српске ђенерала Ратка Младића.
ЗБОГ ЧЕГА СВЈЕТСКИ МОЋНИЦИ СУДЕ ЂЕНЕРАЛУ МЛАДИЋУ?
Данас, 26. маја, навршава се година дана од срамног хапшењa команданта Главног штаба Војске Републике Српске ђенерала Ратка Младића и њeгове предаје или, тачније речено, продаје НАТО суду.
Чињенице које негирају праведност и легитимитет такозваног „Међународног суда за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права на територији бивше Југославије“ (познатијег као Хашки суд), а тиме и његових оптужница и пресуда, јесу:
– По Повељи УН, само Генерална скупштина- а не и Савјет безбједности, који је оснивач суда- има право оснивања нових тијела,
– Пракса по којој се неке од оптужница подижу јавно, а неке су „запечаћене“, тајне, преседан је у судској пракси,
– Постоје земље чланице УН чији грађани у случају надлежности тог суда не одговарају пред њим, него пред судовима својих земаља; једна од тих земаља јесу и САД,
-Хашки суд се не финансира из извора УН, већ су главни финансијери владе САД и Саудијске Арабије, са мрежом невладиних организација.
Међутим, тек структура донесених пресуда говори о праведности овог такозваног суда:
Од укупно 960 година и четири казне доживотног затвора изречених казни, Срби су добили 748 година затвора и четири доживотне казне, Хрвати 166 година, а муслимани 41 годину. Међу осуђенима је 66% Срба, а од 58 осуђених највиших државних функционера и високих официра, 50 су Срби.
Због свега овога Хашки суд је за све правдољубиве људе, нелегалан, пристрасан, инструментализован и неправедан политички суд.
Но, знају Срби да у систему „кадија те тужи, кадија ти суди“, не очекују правду и знају да хришћанин не живи живот као тужилац, већ као оптужени.
Није Ратко Младић оптужен, прогањан, лишен свих људских права и заробљен због тога што је украо, проневјерио државне паре, отео, злостављао или убио некога.
Не, Ратку Младићу свјетски моћници суде зато што је у одсудном часу, кад је требало „стати и на страшном мјесту постојати“, стао испред силе зла, часно и одговорно радећи свој посао србског официра.
Суде му јер се одважио супротставити сили НАТО савеза, који је, уз Ватикан, главни организатор и покретач распада бивше Југославије. Касније и главни џелат Срба.
Суде му зато што није погнуо главу и побјегао, него је организовао одбрану своје отаџбине и сачувао свој народ од новог Јадовна, Јасеновца, Пребиловаца, Дракулића…
Суде му да више никад никоме, нигдје у свијету, не падне на памет да се супротстави сили зла у његовој намјери да завлада свијетом.
Суде му да се у сваком Србину, у сваком слободоумном човјеку, убије помисао на отпор вољи моћника да спроведу свој мрачни план стварања новог свјетског поретка и владавине свијетом.
Не бранимо ми ђенерала Ратка Младића.
Понајмање бисмо га бранили од оваквог „суда“, заробљеног у тами неправде и лажи, по којима може да се такмичи једино са инквизиторским судовима Римокатоличке цркве.
Ратко Младић ће свој одговор дати на Страшном суду, лицем у лице пред Господом нашим Исусом Христом и само та пресуда је коначна.
Ми бранимо Право и Слободу Човјека да кад сила зла навали на његову кућу, породицу, дјецу и отаџбину- стане пред њу и каже: „НЕ ДАМ!“
Бранимо Право народа да воли своју земљу, своју Цркву, да брани свој опстанак и останак на вјековном огњишту.
То Право и Слобода оличени су у Ратку Младићу, команданту Главног Штаба ВРС, који данас, већ годину дана утамничен, стоји пред истим непријатељем као и ратних година.
Када суд времена учини своје, у српској историји име Ратка Младића стајаће уз имена Карађорђа, Синђелића, Живојина Мишића, Драже Михаиловића и бројних знаних и незнаних Срба, јунака који својим подвигом, чашћу и храброшћу свијетле пут новим покољењима.
Памте Срби своје хероје, упамтиле су народне пјесме Обилића и Стевана Мусића, бана Страхињића, Хајдук Вељка и сердар Јанка Вукотића, опјеваше гусле и Ратка Младића.
А кога гусле опјевају, томе Његош посвету написа:
„Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити!“