Хајде да се, прије него што запјевамо славне српске пјесме, истински потрудимо да се оне чују у свој својој пуноћи. А то ће се десити ако у њих уткамо и дио себе.
Можда ове године не можемо на Газиместан, ни до Грачанице и Призрена, али ипак можемо бити косовски јунаци и Задужбинари попут светих предака, у оној мјери у којој реално можемо.
А ово сви можемо: позвати број 17766, отворити трајни налог на 5 КМ за Задужбину за Косово и Метохију, стипендирати једног ђака…
Тако ћемо, молећи се Господу и радећи саборно, задужбинарски и неуморно, показати да заиста нема предаје! И тако ће једно покољење дочекати остварење стихова којим почесмо ову објаву. Све у славу Бога великога!
