Јуче смо свједочанством Живојина Ракочевића (пр)оживјели Косово и Метохију на сат времена.
Од 1804. и буне против Турака у Орашцу, те 1835. и проглашења првог устава у Крагујевцу, па до дана данашњега српски народ показује цијелом свијету од чега је саткан: храбрости, слободарског духа и православља.
Овај национинални празник постао је симбол за саборност, празник који одражава карактер српског народа. Ми смо плод тих узвишених вриједности које нас чине јединственим.
Немојмо се довести у ситуацију да нас дјеца, када порасту, питају гдје смо били кад су дјеца Метохије и Косова заборављена од свих.
Хвала Живојину Раковићу на поетски надахнутом свједочењу. Тих сат времена смо се истински осјећали топло, попут оних Срба кулучара збијених око гуслара у Андрићевом роману „На Дрини ћуприја“, загледани у Косово као у своју свијетлу судбину.
Сретење – Сусрет са слободом (Живојин Ракочевић)
