Сузе и молитва у Банском двору – 52 дјеце су поново стали пред нас

Бањалука је синоћ била свједок једне од најемотивнијих вечери у послиједње вријеме.

Велика сала Банског двора била је испуњена до посљедњег мјеста, а промоција књиге „Педесет двоје“ аутора Драгише Илисића, у издању Србског сабрања Баштионик и Задужбине Kнез Мирослав Хумски из Требиња, није била само књижевно представљање – била је то ноћ сјећања, боли и молитве.

Вече у Банском двору започело је молитвено, с поштовањем према страдалим малишанима, онима чија имена никада не смију бити заборављена.

Сала је била испуњена до посљедњег мјеста. Присуствовали су потомци и породице страдалих, свештенство, ученици садашње Основне школе „Ђура Јакшић“ из Шарговца са својим наставницима и родитељима, бројни просвјетни радници и културни дјелатници, као и званичници – градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, изасланик кабинета предсједника Републике Српске Марко Ромић и архијерејски намјесник бањалучки протојереј – ставрофор Ратко Радујковић.

О значају књиге и историјском контексту трагедије говорили су протонамјесник Срђан Рољић, историчар Предраг Лозо и аутор Драгиша Илисић.

Протонамјесник Рољић подсјетио је да „заборав није хришћанска особина, јер је у Христу све записано“, док је историчар Предраг Лозо рекао да је „ово страдање дио једног ширег истребљења српског народа у НДХ, које се не смије умањивати“.

Тек када је пред микрофон стао Драгиша Илисић, тишина је постала још дубља.

„Свако дијете је имало име, очи пуне радозналости, живот пред собом, али 7. фебруар 1942. године је заувијек угасио те животе, а те очи се више никада нису отвориле. Нису стигли да одрасту. Зато смо ми вечерас овдје – да их вратимо у памћење и не дозволимо да поново буду убијени у забораву“, изговорио је Илисић, док су се читала имена страдалих.

А онда – ТИШИНА.

На позорницу су једно за другим изашли 52 ученика данашње Основне школе „Ђура Јакшић“ из Шарговца. Једно по једно дјечије лице, свако носећи име некога ко никада није добио прилику да одрасте. Док је Илисић прозивао имена страдалих малишана, сјећање је постајало живо, болно, опипљиво. У сали се осјетила неиздржива тежина тренутка.

Лица у публици су се грчила од емоција, док суза није могло недостајати. Неке су биле тихе, неке пригушене, али су све говориле исто – да ова дјеца нису заборављена.

  • Књига „Педесет двоје“ доступна је у Књижари – галерији „Ризница“ и може се резервисати преко профила Србског сабрања Баштионик на друштвеним мрежама.

Ово вече је подсјетник да 7. фебруара, испред школе „Ђура Јакшић“ у Шарговцу, поново станемо у тишини, сјећајући се оних чије дјетињство је прекинуто, али чија имена остају записана.

Промоција је завршена онако како је и почела, молитвом.

Христос Васкрсе!